Fabrikovanje klikova – velike internet prevare

Kada je tajlandska policija upala u zakupljenu kuću u blizini kambodžanske granice, pronašla je improvizovanu metalnu platformu, opremljenu sa 500 pametnih telefona, takozvanu farmu kliktanja, koju su vodili Vang Dong, Niu Bang i Ni Venjin.

Ovom prilikom policija je, kako izveštava Bangkok Post, zaplenila gotovo 350.000 SIM kartica, 21 čitač SIM kartica i devet računara.

Ove tajne operacije u kojoj pojedinci lažno stupaju u interakciju sa veb lokacijom kako bi podigli status klijentovog sajta, proizvoda ili usluge, pokazuju da značajan deo internet saobraćaja nije stvaran.

“Farme klikova”, koje se obično nalaze u zemljama u razvoju zbog jeftine radne snage, postoje širom Azije, dok je najveći broj situiran u Kini, Indiji, Nepalu i na Tajlandu.

Radnici su plaćeni, u proseku, jedan američki dolar za 1.000 zapraćenih osoba, dok ova usluga klijenta košta 12.95 dolara kada je u pitanju Instagram, odnosno devet dolara za isti broj kupljenih pratilaca na SaundKlaudu.

Hiljade i hiljade mobilnih telefona, koje kontrolišu ovi radnici, bez prestanka krstare internetom i stvaraju lažnu popularnost u službi velikih brendova.

Kako veliki broj potrošača poverenje nekom proizvodu ili osobi poklanja na osnovu lajkova ili pratilaca, brendovi, administratori stranica na društvenim mrežama ili vlasnici pojedinih profila često pribegavaju strategiji izgradnje velike lažne popularnosti.

Jedna od najvećih “farmi” otkrivena je 2017. godine kada je objavljen snimak takvog preduzeća na Tviter nalogu English Russia. Kako navodi nepoznati Rus, zaposleni su mu rekli da, sem izloženih, poseduju još preko 10.000 mobilnih telefona koji obavljaju isti posao.

U navodnom cenovniku, koji je otkriven 2015. godine, na jednoj kineskoj “farmi kliktanja”, za omasovljavanje skinutih aplikacije na Gugl prodavnici, klijent treba da izdvoji 11.200 dolara ukoliko želi da zauzme neko od prvih 10 mesta na listi besplatnih aplikacija. Da bi aplikacija ostala na tom mestu, potrebno je da izdvoji dodatnih 65.000 dolara svake nedelje.

Na najpopularnijem kineskom sajtu, Taobao, koji se bavi ovom vrstom manipulacije, mogu se naći brojne slične usluge.

“Farme klikova” uspevaju već godinama da razbiju kodove neke od najjačih kompanija, poput Gugl prodavnice, Amazona, Fejsbuka, Tvitera i Instagrama.

Provajderi “Plati-po-kliku”, uključujući Gugl, Jahu i MSN, uložili su značajne napore u borbi protiv prevara klikova. Kako se lažni pregledi koje stvaraju ova preduzeća razlikuju od onih koje potiču od robota, gde kompjuterske programe pišu stručnjaci za softver, velike platforme koriste algoritme koji brišu naloge sa neobičnim aktivnostima, poput “lajkovanja” previše stranica u kratkom vremenskom periodu.

U jednoj “čistki” Fejsbuka, izbrisano je 83 miliona lažnih naloga, što čini više od šest odsto od ukupno 1,3 milijardi naloga na Fejsbuku.

Prema navodima Atlanskog saveza Crne Gore, koji se bavio lažnim pratiocima na društvenim mrežama političara u martu 2019. godine, predsednik Aleksandar Vučić, kojeg je u tom trenutku pratilo 288.173 osoba, bi u sledećoj “čistki” Tvitera izgubio više od 80 odsto pratilaca koji su označeni kao lažni profili.

Međutim, kako je automatizovanom filteru izuzetno teško da otkrije ovaj simulirani saobraćaj kao lažni, jer se ponašanje posetilaca čini potpuno identičnim kao i kod pravog legitimnog posetioca, neretko se dešava da farme klikova probiju platforme.

Ova pojava donosi takođe velike gubitke firmama koje sajtove plaćaju svaki put kada neko od posetilaca klikne na reklamu, bez obzira na to da li je kupio proizvod.

Iako usluge “farme klikova” krše mnoge politike korisnika društvenih mreža, za sada ne postoje vladini propisi koji ih čine nezakonitim.

Izvor: Danas

Komentariši